Parodontopatija

PARODONTOPATIJA

Parodontopatija predstavlja uznapredovalo hronično zapaljenje gingive. Ona pripada najčešćim oboljenjima uopšte. Zbog pristutva bakterija u zubnim naslagama (plak) dolazi do razvoja zapaljenja koje zahvata potporni aparat zuba koji je lokalizovan oko zubnog korena, a takođe može zahvatiti i okolne kosti.

Ukoliko se ne leči, može doći do vidljivog povlačenja gingive, zubi se razlabavljuju ili mogu da budu potpuno izgubljeni. Prisustvo zapaljenja pritom ispoljava delovanje na čitav organizam, npr. potpomaže nastanak oboljenja srca i krvotoka kao i šećerne bolesti. Iz tog razloga su veoma važni specijalna dijagnostika, kao i ciljano lečenje.

NASTANAK, PROGRESIJA I POSLEDICE ZAPALJENJA GINGIVE

Izazivač zapaljenja gingive jeste plak koji se nalazi na ivici gingive. Određene bakterije koje plak sadrži oslobađaju otrovne materije na koje organizam reaguje zapaljenjem. Ovo, zajedno sa postojećim agresivim bakterijama, dovodi do razaranja tkiva gingive. Dolazi do formiranja gingivalnih džepova čiji je jedan od znakova krvarenje desni pri pranju zuba. Gingiva može biti crvena i otečena. Često ne postoje bilo kakvi simptomi ili su isti malobrojni, te u velikoj meri oboljenje napreduje neprimećeno.

I u formiranim džepovima takođe dolazi do daljeg stvaranja plaka. Ukoliko se ovaj uzrok ne ukloni, on dovodi do začaranog kruga zapaljenja. Džepovi postaju sve dublji, sve dok ne dođe do oštećenja potpornog aparata zuba (parodoncijum), pa čak može doći i do razgradnje okolne kosti. Gubitak potpornog aparata zuba je nepovratan proces, čak i kod uspešnog lečenja parodontopatije, pošto novo tkivo koje organizam izgradi ne može u potpunosti da preuzme prvobitnu funkciju. Iz tog razloga je, ukoliko je moguće, neophodno preduzeti pravovremeno lečenje.

Površina zapaljenog tkiva kod parodontopatije sa velikim brojem zahvaćenih zuba ponekad dostiže veličinu površine šake. Pri tome se neposredno oslobađaju velike količione supstanci koje izazivaju zapaljenje, a koje mogu predstavljati rizik po zdravlje čitavog organizma. U međuvremenu otkriveno je da dolazi do negativnog uticaja na šećernu bolest, kod koje se parodontopatija inače često pojavljuje. Rizik od oboljenja srca i krvnih sudova poput moždanog udara, kao i rizik od reumatizma i prevremenog porođaja uz rađanje dece nedovoljne telesne težine značajno je povećan ukoliko postoji hronična parodontopatija.

FAKTORI KOJI UTIČU NA TOK OBOLJENJA

Imuni sistem našeg organizma ima veliki uticaj na samu zapaljensku reakciju, a samim tim i na tok oboljenja. Prema tome, nastanak parodontopatije pored plaka, mogu takođe da doprinesu i faktori koji deluju na imuni sistem ili ga oštećuju, na primer:

• Pušenje

• Opšta oboljenja kao što su šećerna bolest

• Nasledni faktori

• Prekomerna telesna težina, neodgovarajuća ishrana

• Promene nivoa hormona

• Povećani stres

Evidentno je da sam pacijent može da utiče na mnoge od ovih faktora i da na taj način poboljša tok izlečenja, na primer, temeljnom higijenom usne duplje i prestankom pušenja. To takođe važi i za zapaljenje gingive oko zubnih implantata. Tako je, na primer, poznato da pušenje predstavlja najvažniji faktor rizika za gubitak implantata.

Tok parodontopatije kao oboljenja može biti individualno veoma rizičan. Ona se često javlja u srednjem do starijem dobu i karakteriše se sporim, hroničnim tokom sa povremenim pogoršanjima“na mahove“. Međutim, tok može da bude i veoma agresivan i brzog napretka, a ponekad se oboljenje javlja već kod omladine i mladih odraslih osoba. U tim slučajevima radi se uglavnom o naslednim faktorima i infekciji posebno agresivnim bakterijama.

LEČENJE

Lečenje parodontopatije se sprovodi tokom više nedelja. I nakon završetka terapije, treba da imate u vidu da tokom čitavog života postoji povećan rizik za ponovnu pojavu zapaljenja gingive. Iz tog razloga, preporučuju se redovni kontrolni pregledi, i da se iznova mehanički uklanjaju plakovi kiji su teško dostupni pri ličnoj higijenu zuba.

POČETNO LEČENJE (FAZA HIGIJENE)

Cilj prvog lečenja je da se omogući smirivanje zapaljenja ivice gingive da bi se pripremili uslovi za kasnije efikasno specifično lečenje parodontopatije. Vaš stomatolog tom prilikom vrši i profesionalno čišćenje zuba kojim se temeljno uklanjaju sve čvrste i meke naslage koje su vidljive iznad ivice gingive. U naredne dve nedelje neophodno je i da ovladate posebnim tehnikama čišćenja usne duplje i da ispirate usnu duplju dezinfekcionim preparatima i na taj način u kućnim uslovima izvršite pripremu za specifično lečenje koje će Vam propisati Vaš stomatolog.

SPECIFIČNO LEČENJE PARODONTOPATIJE

Bitna komponenta terapije je uklanjanje plaka iz gingivalnih džepova. Pri tome je cilj da se iz obolelih džepova u što većoj meri eliminišu bakterije sa plakom i toksičnim materijama. Pored toga se takođe uklanja i bolešću promenjeno tkivo iz gingivalnih džepova, kako bi se obezbedili optimalni preduslovi za uspešno lečenje. Ova terapija se obavlja posebnim instrumentima uz lokalnu anesteziju.

Moguće je prisustvo posebno dubokih džepova ili nepovoljnih anatomskih odnosa, što otežava kompletno lečenje. U takvim slučajevima može da bude neophodno da se čišćenje obolelih površina zubnog korena sprovodi primenom hirurških zahvata na parodoncijumu.

Poslednje što se ovde radi je vađenje jako oštećenih zuba koje nije moguće sačuvati, čime se smanjuje opasnost od ponovne infekcije putem ovih izvora bakterija. Putem mehaničkog lečenja se biofilm plaka na površini zubnog korena i u gingivalnim džepovima uništava, te se na ovaj način, u džepovima i tkivu gingive preostali izazivači oboljenja mogu putem istovremene terapije antibioticima efikasno uništiti. U neoštećenom biofilmu su bakterije zaštićene od antibiotika. U današnje vreme su na raspolaganju rezultati laboratorijskog ispitivanja bakterija, te se na taj način može sprovesti ciljana terapija antibioticima.

KONTROLNA LEČENJA

Nakon otprilike 3-8 nedelja lečenja zakazuje se termin za ponovni stomatološki pregled. Tom prilikom se kontroliše uspeh lečenja parodontopatije. Stručna udruženja preporučuju dodatno laboratorijsko ispitivanje bakterija, kako bi se na taj način utvrdio rezultat borbe sa izazivačima oboljenja čije odsustvo ima veliki uticaj na dugoročni uspeh lečenja. Često su već sprovedene faze lečenja dovoljne. Međutim, u slučaju da još uvek postoje duboki džepovi, može biti potrebno dodatno lečenje, pa eventualno čak i primena hirurških zahvata na nivou parodoncijuma.

FAZA ODRŽAVANJA I PROFILAKSA

Čak ukoliko je sprovedeno uspešno lečenje parodontopatije, ipak je rizik od ponovne pojave ovog oboljenja povišen tokom čitavog života. Iz tog razloga neophodno je redovno ići na kontrolne preglede koji bi, u skladu sa postojećim faktorima rizika, trebalo da budu na svakih 3-6 meseci. Putem redovnih kontrolnih pregleda ponovna pojava parodontitisa može se pravovremeno uočiti i lečiti.

Tokom pregleda se uobičajeno sprovodi profesionalno čišćenje zuba, čime se uklanjaju sve novoformirane čvrste i meke naslage na teško dostupnim mestima. Tom prilikom se takođe sprovodi dalja obuka u pogledu nege zuba i higijene usne duplje.

Da bi se uspešno ostvario trajan stabilan rezultat gde ne dolazi do daljeg povlačenja gingive ili klaćenja zuba, bitan faktor je saradnja pacijenta. Tu spada optimizovanje higijene usne duplje i zubnih međuprostora(primena interdentalnih četkica, zubnog konca) i sprovođenje faktora rizika na minimum(regulisanje šećerne bolesti i prestanak pušenja)

Ukoliko pažljivo sprovodite uputstva svog stomatologa, on ima zaista dobre šanse da Vam trajno sačuva funkcionalne i lepe zube.